HTZ oprema za građevinarstvo – kompletan vodič za firme i gradilišta

Početna → Centar znanja → HTZ oprema za građevinarstvo

Autor: Stručni tim Tim Prometa
Datum objave: 16. jul 2026.

Građevinarstvo obuhvata veliki broj poslova sa različitim rizicima: kretanje po neravnom i klizavom terenu, rad sa oštrim i teškim materijalima, prašinu, buku, leteće čestice, rad u blizini vozila i mašina, nepovoljne vremenske uslove i rad na visini. Zbog toga HTZ oprema za građevinarstvo ne može da se svede na isti komplet za svakog zaposlenog.

Pravilan izbor počinje od procene rizika za konkretno radno mesto. Tek kada se utvrdi od čega radnik treba da bude zaštićen, biraju se odgovarajuće radne cipele, radna odeća, zaštitne rukavice, šlem, naočare, zaštita disajnih organa, zaštita sluha i druga potrebna oprema.

Ovaj vodič namenjen je građevinskim firmama, izvođačima, poslovođama, licima za bezbednost i zdravlje na radu i nabavci. Cilj je da olakša pripremu specifikacije i izbor opreme za različite poslove na gradilištu.

Koja HTZ oprema je potrebna na gradilištu?

Osnovna zaštitna oprema na gradilištu najčešće obuhvata zaštitni šlem, odgovarajuće radne ili zaštitne cipele, radnu odeću, rukavice i zaštitu očiju. U zavisnosti od posla dodaju se odeća visoke vidljivosti, zaštita sluha i disajnih organa, vizir, kao i oprema za rad na visini. Ne postoji univerzalni komplet – tačan izbor određuje se prema proceni rizika i stvarnim uslovima rada.

Šta obuhvata HTZ oprema za građevinarstvo?

HTZ oprema za građevinarstvo obuhvata sredstva koja zaposleni nosi ili koristi kako bi se smanjio rizik od povrede ili oštećenja zdravlja. Potrebna oprema zavisi od posla, prisutnih opasnosti, trajanja izloženosti i uslova na gradilištu.

Na gradilištima se najčešće koriste:

• zaštitni šlemovi i oprema za zaštitu lica;
• radne i zaštitne cipele;
• radna odeća i odeća visoke vidljivosti;
• zaštitne rukavice;
• bistre, tamne ili žute zaštitne naočare;
• polumaske, pune maske, respiratori i odgovarajući filteri;
• antifoni i čepići za uši;
• oprema za zaštitu od pada i rad na visini;
• oprema za obeležavanje i ograđivanje radne zone;
• ormarići, torbe i druga oprema za prvu pomoć;
• protivpožarni aparati i druga PP oprema.

Važno je razlikovati običnu radnu odeću od odeće koja ima određenu zaštitnu funkciju. Takođe, posedovanje oznake standarda nije samo po sebi dovoljno. Potrebno je proveriti nivo zaštite, namenu, veličinu, kompatibilnost sa drugom opremom i uslove u kojima će se proizvod koristiti.

Za pregled najvažnijih oznaka i deklaracija pogledajte naš vodič Standardi i propisi za HTZ opremu i zaštitu na radu.

Zašto isti komplet opreme nije dovoljan za sve radnike?

Rizici se menjaju prema fazi gradnje, radnoj poziciji, materijalu, alatu i okruženju. Zidar, armirač, tesar, rukovalac mašinom, monter, zavarivač i radnik na krovu ne obavljaju isti posao i zato ne treba automatski da dobiju isti komplet HTZ opreme.

Sledeći pregled može da posluži kao polazna tačka, ali ne zamenjuje procenu rizika za konkretno radno mesto.

Osnovna HTZ oprema prema vrsti građevinskog posla

Oprema treba da bude prilagođena zadatku koji zaposleni stvarno obavlja. Sledeća tabela predstavlja praktičan početni pregled za građevinske firme, nabavku i lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Radne cipele za građevinu – kako izabrati odgovarajuću obuću?

Radne cipele su jedan od najvažnijih delova HTZ opreme za građevinarstvo. Na gradilištu se često hoda po neravnoj podlozi, šutu, blatu, mokrim površinama i mestima na kojima se mogu nalaziti ekseri, armatura ili drugi oštri predmeti.

Pri izboru radnih cipela treba proveriti:

• da li postoji rizik od udara ili prignječenja prstiju;
• da li je potrebna zaštita od probijanja đona;
• da li se radi u suvom ili mokrom okruženju;
• kakvo prianjanje pruža đon;
• da li je potrebna plitka ili duboka obuća;
• da li veličina, širina i oblik odgovaraju radniku tokom cele smene;
• koje su oznake i nivoi zaštite navedeni u deklaraciji proizvoda.

Za suvlje i kontrolisanije uslove mogu se razmatrati modeli S1 ili S1P, u zavisnosti od rizika. Za spoljašnji rad, vlagu, blato i opasnost od probijanja često se biraju S3 zaštitne cipele.

Radna obuća sa oznakama O1, O2 ili O3 nema iste zahteve kao zaštitna obuća sa zaštitnom kapom. Zbog toga O1, O2 i O3 modele ne treba birati za radno mesto na kojem postoji rizik od pada tereta, udara ili prignječenja prstiju.

Za rad na neravnom terenu i u spoljašnjim uslovima često su praktičnije duboke radne cipele, jer pružaju veću stabilnost i zaštitu oko članka. Plitke radne cipele mogu biti dobar izbor za lakše poslove, suve uslove i radna mesta na kojima su važni pokretljivost i manja težina obuće.

Detaljno objašnjenje standarda O1, O2, O3, S1, S1P, S2 i S3 pogledajte u našem kompletnom vodiču za radne cipele i zaštitnu obuću.

Radna odeća za građevinske radnike

Radna odeća za građevinske radnike treba da omogući slobodno kretanje, da izdrži svakodnevno habanje i da odgovara sezoni, vremenskim uslovima i vrsti posla.

Najčešće se koriste radne pantalone, polukombinezoni, radne bluze, softshell jakne, prsluci, majice, dukserice, termo slojevi, kišna odela i kabanice. Za građevinske firme je važno da se za isto radno mesto mogu pripremiti letnja, prelazna, zimska i kišna varijanta odeće.

Pri izboru treba proveriti:

• otpornost materijala na habanje;
• ojačanja na kolenima i drugim opterećenim mestima;
• slobodu pokreta pri saginjanju i radu u klečećem položaju;
• broj i raspored funkcionalnih džepova;
• dostupnost odgovarajućih veličina;
• mogućnost jednostavnog održavanja;
• dostupnost istog modela za kasniju dopunu.

Kada zaposleni radi uz vozila, građevinske mašine, saobraćaj ili u uslovima slabije vidljivosti, treba razmotriti odeću visoke vidljivosti odgovarajuće klase i namene.

Kod nabavke za firmu ne treba gledati samo cenu jednog komada. Važni su trajnost, udobnost, dostupnost veličina i mogućnost ponovne nabavke istog modela. Standardizovan izbor odeće olakšava opremanje novih zaposlenih i kasniju zamenu oštećenih ili istrošenih delova.

Više informacija o izboru prema delatnosti, sezoni i uslovima rada pogledajte u našem vodiču za radnu odeću.

Zaštitni šlemovi i zaštita lica na gradilištu

Zaštitni šlemovi predstavljaju osnovni deo zaštite glave na gradilištu. Šlem treba da odgovara konkretnom riziku, uslovima rada i drugoj opremi koju zaposleni koristi.

Nije dovoljno da šlem samo stoji na glavi. Mora biti pravilno podešen, neoštećen i kompatibilan sa vizirom, antifonima, lampom ili drugim dodacima, kada se oni koriste.

Prilikom izbora zaštitnog šlema treba proveriti:

• namenu i standard naveden u deklaraciji;
• mogućnost podešavanja obima i dubine nošenja;
• stabilnost tokom saginjanja i kretanja;
• kompatibilnost sa zaštitom sluha i lica;
• stanje školjke, unutrašnjih traka i kopči;
• uslove korišćenja i zamene koje je naveo proizvođač.

Vizir se koristi kada postoji rizik za veći deo lica, na primer pri brušenju, sečenju ili radu sa materijalima koji mogu da prskaju. U zavisnosti od rizika, vizir se koristi zajedno sa zaštitnim naočarima, a ne nužno kao njihova zamena.

Za rad na visini ne treba automatski pretpostaviti da je svaki industrijski šlem odgovarajući. Izbor šlema, sistema zadržavanja i ostale opreme mora pratiti konkretan posao i procenu rizika.

Detaljnije informacije o šlemovima, vizirima i nosačima vizira pogledajte u našem vodiču za zaštitu glave i lica.

Zaštitne rukavice za građevinske poslove

Na gradilištu ne postoji jedna vrsta rukavica koja odgovara svim poslovima. Tanke rukavice sa dobrim osećajem u prstima mogu biti pogodne za preciznu montažu, ali nedovoljne za grube materijale i oštre ivice. Deblje kožne rukavice mogu pružiti bolju zaštitu pri teškim poslovima, ali istovremeno smanjiti preciznost.

Zaštitne rukavice treba birati prema dominantnom riziku:

• habanje i rad sa grubim građevinskim materijalima;
• prosecanje i kontakt sa oštrim ivicama;
• vlaga, ulja i masnoće;
• hemikalije i građevinski preparati;
• toplota, varnice i zavarivanje;
• hladnoća i rad na otvorenom;
• potreba za sigurnim i preciznim hvatom.

Oznaka EN 388 pomaže pri poređenju otpornosti rukavica na mehaničke rizike, ali treba pročitati ceo niz oznaka i rezultate ispitivanja. Dve rukavice mogu imati isti standard, a pružati različite nivoe zaštite od habanja, prosecanja, cepanja i probijanja.

Za rad sa hemikalijama potrebno je proveriti kompatibilnost materijala rukavice sa konkretnom supstancom. Nitrilna ili gumena rukavica nije automatski odgovarajuća za svaku hemikaliju.

Pogledajte naš kompletan vodič za izbor radnih i zaštitnih rukavica ili pregledajte ponudu zaštitnih rukavica za različite građevinske poslove.

Zaštita očiju – bistre, tamne i žute zaštitne naočare

Zaštitne naočare štite oči od prašine, opiljaka, letećih čestica, prskanja i drugih rizika koji se pojavljuju pri bušenju, sečenju, brušenju, rušenju i montažnim radovima.

Bistre zaštitne naočare najčešće se koriste u zatvorenim prostorima i pri radu sa dobrom vidljivošću. Tamne zaštitne naočare mogu biti pogodne za rad na otvorenom i pri jakom osvetljenju, dok žute zaštitne naočare mogu poboljšati kontrast u pojedinim uslovima slabije vidljivosti.

Boja sočiva nije zamena za odgovarajuću mehaničku ili hemijsku zaštitu. Potrebno je proveriti namenu, otpornost sočiva, bočnu zaštitu, mogućnost podešavanja i kompatibilnost sa šlemom, maskom i drugom opremom.

Kod velike količine prašine, sitnih čestica ili prskanja mogu biti potrebne zatvorene zaštitne naočare. Kada postoji rizik za celo lice, koristi se odgovarajući vizir, često zajedno sa osnovnom zaštitom očiju. Za zavarivanje i slične poslove potrebna je specijalizovana zaštita sa odgovarajućim filterom.

Više informacija pronađite u vodiču za izbor zaštitnih naočara ili u kategoriji zaštitne naočare.

Zaštita disajnih organa od prašine, dima, gasova i para

Prašina nastala pri sečenju, brušenju, bušenju ili rušenju može zahtevati odgovarajuću zaštitu disajnih organa. Jedna od najčešćih grešaka je izbor maske samo prema izgledu ili oznaci FFP, bez utvrđivanja vrste zagađivača i uslova izloženosti.

Čestični respiratori mogu biti namenjeni zaštiti od određenih čestica, ali ne predstavljaju automatski zaštitu od gasova i para. Kod polumaski i punih maski mora se izabrati filter koji odgovara konkretnoj materiji i uslovima rada.

Pre izbora maske ili filtera treba utvrditi:

• da li je prisutna prašina, aerosol, dim, gas ili para;
• koja je supstanca u pitanju;
• šta je navedeno u bezbednosnom listu proizvoda;
• kolika je koncentracija i koliko traje izloženost;
• da li je potrebna zaštita očiju i celog lica;
• da li maska pravilno naleže na lice;
• kako se oprema održava i čuva;
• kada se menja filter ili ceo respirator.

Brada, neodgovarajuća veličina ili nepravilno postavljena maska mogu smanjiti kvalitet naleganja. Zaposleni treba da bude osposobljen za pravilno postavljanje, proveru i održavanje opreme.

Pogledajte naš vodič za zaštitne maske i disajne organe, kao i ponudu jednokratnih maski, polumaski, punih maski i filtera.

Zaštita sluha pri radu sa bučnim alatima i mašinama

Bušilice, brusilice, testere, kompresori, pneumatski čekići i građevinske mašine mogu stvarati nivoe buke koji zahtevaju zaštitu sluha.

Antifoni se brzo postavljaju, lako kontrolišu i mogu se kombinovati sa odgovarajućim zaštitnim šlemovima. Čepići za uši mogu biti praktični pri dužem nošenju, radu u toplom okruženju ili kada druga oprema otežava korišćenje antifona.

Izbor ne treba zasnivati na principu „što veće prigušenje, to bolje“. Preveliko prigušenje može otežati komunikaciju i uočavanje upozorenja. Potrebna zaštita određuje se prema izmerenom nivou buke, trajanju izloženosti, vrsti posla i potrebi za komunikacijom.

Kada se antifoni postavljaju na šlem, treba proveriti da li su proizvodi međusobno kompatibilni i da li se mogu pravilno podesiti.

Pogledajte vodič za izbor antifona i čepića za uši ili pregledajte kompletnu ponudu zaštite sluha.

Oprema za rad na visini i zaštitu od pada

Rad na krovu, fasadi, skeli, čeličnoj konstrukciji ili drugom mestu sa rizikom od pada zahteva više od kupovine jednog sigurnosnog pojasa. Potreban je kompletan sistem usklađen sa zadatkom, mestom rada i dostupnim tačkama vezivanja.

Sistem za zaštitu od pada može da obuhvati:

• pojas za celo telo;
• spojne elemente i karabinere;
• užad ili sigurnosne trake;
• apsorber energije;
• uređaje za zaustavljanje pada;
• opremu za pozicioniranje;
• odgovarajuću i proverenu tačku vezivanja.

Svi elementi sistema moraju biti međusobno kompatibilni. Takođe treba proveriti raspoloživ slobodan prostor za bezbedno zaustavljanje pada, mogućnost udara u nižu konstrukciju i način spasavanja zaposlenog nakon pada.

Građevinska firma treba da organizuje pregled opreme pre svake upotrebe, propisane periodične preglede, pravilno čuvanje, obuku korisnika i plan spasavanja. Oprema za rad na visini ne treba da se bira samo prema ceni ili nosivosti pojedinačnog elementa.

Za detaljan B2B pregled pročitajte naš vodič Zaštita od pada i rad na visini ili pregledajte ponudu opreme za rad na visini.

Obeležavanje gradilišta, prva pomoć i protivpožarna oprema

Bezbednost gradilišta ne završava se opremom koju zaposleni nosi. Radne zone, prolazi, otvori, privremene prepreke i mesta kretanja vozila treba jasno obeležiti i, gde je potrebno, fizički odvojiti.

Za obeležavanje i ograđivanje mogu se koristiti saobraćajni čunjevi, barijere, signalne ograde, trake, stubići i signalne lampe. Izbor zavisi od toga da li se oprema koristi unutar objekta, na otvorenom, uz javni saobraćaj, u noćnim uslovima ili u blizini građevinskih mašina.

Pogledajte vodič za izbor saobraćajnih čunjeva, barijera i opreme za obeležavanje, kao i ponudu saobraćajne i bezbednosne signalizacije.

Gradilište treba opremiti odgovarajućim sredstvima za pružanje prve pomoći, postavljenim na dostupnom i jasno označenom mestu. Broj i vrsta ormarića, torbi i dopuna zavise od organizacije rada, broja zaposlenih, veličine gradilišta i procene rizika.

Za stacionarne lokacije mogu se koristiti ormarići prve pomoći TS1, TS3 ili TS4, dok torbe prve pomoći TT1, TT3 i TT4 mogu biti praktične za terenske ekipe, vozila i udaljene delove gradilišta.

Više informacija pronađite u vodiču za ormariće i opremu za prvu pomoć ili u kategoriji prva pomoć i apoteke.

Za gradilišne kontejnere, radionice, magacine, vozila i druge prateće prostore treba planirati i odgovarajuću protivpožarnu opremu. Izbor broja, vrste, veličine i mesta postavljanja protivpožarnih aparata ne treba određivati napamet.

U ponudi se mogu sresti protivpožarni aparati S-1A, S-2A, S-3A, S-6A i S-9A, ali konkretan izbor mora odgovarati prostoru, vrsti mogućeg požara i propisanim zahtevima.

Pogledajte kompletan vodič za protivpožarne aparate i PP opremu ili kategoriju vatrogasna oprema.

Ko određuje potrebnu HTZ opremu na gradilištu?

Poslodavac određuje i obezbeđuje sredstva i opremu za ličnu zaštitu na osnovu procene rizika, prepoznatih opasnosti i stvarnih uslova na radnom mestu.

Izabrana oprema treba da odgovara postojećim uslovima rada, ergonomskim zahtevima i zdravstvenom stanju zaposlenog. Kada zaposleni istovremeno koristi više elemenata zaštite, oni moraju biti međusobno kompatibilni.

Zaposleni treba da budu upoznati sa rizicima zbog kojih koriste opremu i teorijski i praktično osposobljeni za njenu pravilnu upotrebu. Poslodavac takođe organizuje pravilno čuvanje, održavanje, pregled i zamenu opreme.

Ovaj vodič predstavlja praktičnu pomoć pri izboru i nabavci, ali ne zamenjuje akt o proceni rizika, stručnu procenu niti važeće propise.

Osnovni pravni okvir čine Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i odgovarajući Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi na radu.

Najvažnije oznake i standardi za opremu u građevinarstvu

U tabeli su prikazane oznake koje se često sreću na HTZ opremi. Standard sam po sebi nije dovoljan – potrebno je proveriti nivo performansi, dodatne oznake, deklaraciju i namenu konkretnog proizvoda.

Isti standard ne znači isti nivo zaštite. Dva para rukavica mogu nositi oznaku EN 388, a imati različite rezultate ispitivanja. Isto važi i za obuću, odeću i drugu opremu: oznake treba pročitati do kraja i povezati ih sa konkretnim rizikom.

Za detaljnije objašnjenje pogledajte naš vodič Standardi i propisi za HTZ opremu i zaštitu na radu.

Kako građevinska firma treba da organizuje nabavku HTZ opreme?

1. Napravite spisak radnih mesta i zadataka

Ne naručujte isti komplet za sve radnike. Odvojite, na primer, opšte građevinske radove, rad na visini, zavarivanje, rukovanje hemijskim preparatima, rad sa bučnim alatima i rad uz saobraćaj.

2. Povežite svaki zadatak sa rizicima

Za svako radno mesto navedite rizike za glavu, oči, sluh, disajne organe, ruke, telo i stopala. Dodajte vremenske uslove, vidljivost, vrstu radne površine i trajanje izloženosti.

3. Pretvorite rizike u tehničku specifikaciju

Specifikacija treba da sadrži namenu, potrebne standarde i nivoe zaštite, veličine, kompatibilnost i posebne zahteve. Tek nakon toga treba porediti dostupne modele i cene.

4. Proverite veličine i udobnost

Oprema koju zaposleni ne može pravilno da podesi ili nosi tokom cele smene neće pružiti očekivanu zaštitu. Za veće timove korisno je isprobati nekoliko veličina ili modela pre konačne nabavke.

5. Standardizujte komplete prema radnom mestu

Kada se potvrde odgovarajući modeli, formirajte jasan komplet za svaku poziciju. To ubrzava izdavanje opreme, opremanje novih zaposlenih, dopunu zaliha i zamenu oštećenih delova.

6. Planirajte održavanje i zamenu

Nabavka nije završena isporukom. Potrebni su pravilno čuvanje, čišćenje, pregled pre upotrebe, periodični pregledi gde su predviđeni, evidencija, obuka zaposlenih i pravovremena zamena opreme.

Najčešće greške pri izboru opreme za gradilište

Čak i kada firma nabavi sve osnovne kategorije HTZ opreme, pogrešan model, veličina ili način korišćenja mogu značajno umanjiti zaštitu. Najčešće greške nastaju kada se oprema bira samo prema ceni ili se isti komplet dodeljuje svim zaposlenima.

• kupovina najjeftinijeg modela bez provere namene i deklaracije;
• isti komplet opreme za sve poslove i sve faze gradnje;
• izbor pogrešne veličine obuće, odeće, rukavica ili pojasa;
• korišćenje šlema, vizira i antifona koji nisu međusobno kompatibilni;
• pretpostavka da svaka FFP maska štiti i od gasova i para;
• korišćenje istih rukavica za grube poslove, hemikalije, rezanje i zavarivanje;
• izbor opreme za rad na visini bez provere tačke vezivanja i plana spasavanja;
• nastavak korišćenja oštećene, zaprljane ili neispravne opreme;
• zanemarivanje obuke i praktične demonstracije pravilnog korišćenja;
• neplaniranje rezervnih veličina i zamenskih komada za zaposlene.

Najniža nabavna cena ne mora da znači i najniži trošak za firmu. Oprema koja se brzo ošteti, ne odgovara zaposlenima ili nije prilagođena poslu moraće češće da se menja, a može dovesti i do nepravilnog korišćenja.

Zaključak – najbolja HTZ oprema odgovara stvarnom riziku

HTZ oprema za građevinarstvo ne bira se prema jednoj univerzalnoj listi. Dobar sistem zaštite povezuje procenu rizika, tehničke i organizacione mere, odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu, obuku zaposlenih, pregled i pravovremenu zamenu.

Za većinu građevinskih radnika polaznu osnovu čine zaštitni šlem, odgovarajuće radne cipele, radna odeća, rukavice i zaštita očiju. Za konkretne poslove dodaju se odeća visoke vidljivosti, zaštita sluha i disajnih organa, zaštita lica, oprema za rad na visini i druga specijalizovana sredstva.

Pravilno izabrana oprema treba da odgovara zaposlenom, da bude kompatibilna sa drugim elementima zaštite i da može pravilno da se koristi tokom celog radnog vremena.

Potrebna vam je HTZ oprema za građevinsku firmu?

Pregledajte ponudu Tim Prometa ili nam pošaljite podatke o broju zaposlenih, radnim mestima, potrebnim veličinama i uslovima rada. Na osnovu tih informacija lakše je pripremiti odgovarajuću ponudu za vaš tim.

Često postavljana pitanja o HTZ opremi za građevinarstvo

Koja HTZ oprema je obavezna na gradilištu?

Tačan spisak određuje se prema važećim propisima, aktu o proceni rizika, radnom mestu i uslovima rada. Zaštitni šlem ima posebno važnu ulogu na gradilištu, a u zavisnosti od zadatka mogu biti potrebni zaštitna obuća, odeća, rukavice, naočare, zaštita sluha i disajnih organa ili oprema za rad na visini.

Šta čini osnovni komplet za građevinskog radnika?

Polazni komplet najčešće obuhvata zaštitni šlem, odgovarajuće zaštitne cipele, radno odelo, rukavice i bistre zaštitne naočare. Komplet se proširuje prema rizicima konkretnog posla i ne treba ga primenjivati kao univerzalno rešenje za sve zaposlene.

Koje radne cipele su najbolje za građevinu?

Najbolje su radne cipele koje odgovaraju procenjenom riziku i terenu. Za spoljašnji rad, vlagu, neravan teren i opasnost od probijanja često se biraju duboki S3 modeli. Za suvlje uslove mogu odgovarati S1 ili S1P modeli, ako njihove osobine pokrivaju rizike radnog mesta.

Koja je razlika između S1P i S3 zaštitnih cipela?

Obe grupe podrazumevaju zaštitnu kapu i dodatne zaštitne osobine. S3 obuća ima karakteristike koje je često čine pogodnijom za zahtevnije spoljašnje i vlažne uslove. Kod konkretnog modela treba proveriti zaštitu od probijanja, ponašanje gornjišta prema vodi, osobine đona i kompletnu deklaraciju.

Kada je potrebna odeća visoke vidljivosti?

Odeća visoke vidljivosti potrebna je kada zaposleni mora biti jasno uočljiv, naročito pri radu uz vozila, građevinske mašine i saobraćaj, kao i u uslovima slabije vidljivosti ili tokom noćnog rada. Potrebna klasa odeće određuje se prema proceni rizika i uslovima rada.

Da li je FFP2 maska dovoljna za građevinsku prašinu?

Ne može se odgovoriti bez podataka o vrsti prašine, njenoj koncentraciji i trajanju izloženosti. FFP2 maska može biti odgovarajuća za pojedine čestične rizike, ali nije univerzalno rešenje i ne štiti automatski od gasova i para. Izbor treba zasnovati na proceni rizika i podacima o materijalu sa kojim se radi.

Kada su potrebni antifoni ili čepići za uši?

Potrebni su kada procena rizika i merenje buke pokažu da zaposleni mora koristiti zaštitu sluha. Izbor zavisi od nivoa i trajanja buke, potrebnog prigušenja, komunikacije i kompatibilnosti sa šlemom i drugom opremom.

Šta je potrebno za bezbedan rad na visini?

Potreban je odgovarajući sistem zaštite od pada, a ne samo sigurnosni pojas. Sistem može obuhvatiti pojas za celo telo, spojne elemente, apsorber energije, užad ili uređaj, odgovarajuću tačku vezivanja, proveru slobodnog prostora, obuku korisnika i plan spasavanja.

Da li jedne zaštitne rukavice mogu da se koriste za sve građevinske poslove?

Ne mogu. Rukavice za preciznu montažu, grube materijale, zaštitu od prosecanja, hemikalije, zavarivanje, vlagu i hladnoću imaju različitu namenu i nivoe zaštite. Rukavice treba birati prema dominantnom riziku konkretnog posla.

Koliko često treba menjati zaštitni šlem i drugu HTZ opremu?

Ne postoji isti rok za svu opremu. Treba pratiti uputstvo proizvođača, datum proizvodnje gde je relevantan, uslove skladištenja, intenzitet korišćenja i rezultate pregleda. Oštećena, deformisana, kontaminirana ili neispravna oprema povlači se iz upotrebe bez čekanja planiranog roka zamene.

Ko je odgovoran za izbor lične zaštitne opreme u firmi?

Poslodavac određuje i obezbeđuje opremu na osnovu procene rizika i utvrđenih opasnosti i štetnosti, uz učešće stručnih lica i poštovanje važećih propisa. Zaposleni moraju biti upoznati sa rizicima i praktično osposobljeni za pravilno korišćenje opreme.